...
Podnosi li koza svetlost?
Da li je šuma bezbedna?
Od kog pića se ptice opijaju?
Hoće li Mala pronaći svoj magični kišobran?
Zbog čega je Junak surov?
Šta znače simboli sa panjeva?
Gde se krije blago?
Da li Ljubav može da spase svet?
Uđi u šumu.
 ...

 

 

 

 

RECENZIJA:

Zamoljena sam da napišem recenziju za prvi roman “Koza” mlade Jovane Vučetić i da dam svoje mišljenje o njenom prvencu. Odlučila sam da napravim kraću analizu pisca jer kao što je poznato, svaki pisac, ma o čemu pisao, u stvari piše o sebi a da često toga nije ni svestan. Jovana je u svom romanu “Koza” sebe opisala kao jedno usamljeno biće koje se druži sa kozom, pticama, divljom svinjom, vukovima i vilama. Ona pleše sa vazduhom i ima nepoverenje i strah od ljudi kojima je, kako kaže, duša obolela. „Svako ko je dobio deo mog srca pokušao je da ga zgazi.” Jovana sebe otkriva kao nežno i osetljivo stvorenje u čijem srcu je duboka tuga zbog svesti da čovečanstvo nepovratno tone zbog moralnog haosa koji ga gura na dno.

“Junak”, lik iz romana traži lek koji bi zalečio bolesnu dušu ljudi i spasao ih od samouništenja u koje srljaju. „Ja sam”, kaže Jovana, „tugovala zbog onog što jesam, što sam mu smešna, nebitna i ne znam šta se to kog đavola u meni događa: Hoću da bude samo moj u ovom malenom i samo našem deliću univerzuma. On je žedan moje tuge i ja sam njegove.” Jovana je osećajno biće koje na svoja krhka pleća prima teret posrnulog čovečanstva ogrezlog u porok i greh. Ona teži čistoti i lepoti, čezne za izlečenjem ljudi čija se duša razbolela i želi da ih izbavi iz mraka i magle “crne staze” kojom su krenuli. Tragajući za lekom za obolelu dušu čovečanstva dolazi do onoga do čega su pre nje davno stigli veliki stvaraoci (kao Dostojevski) – da će lepota spasti svet. Lepota je ljubav.

U strahu da ne deluje patetično ili sladunjavo i u želji čini mi se, da bude “moderna”, bez potrebe ponekad pribegava šokantnim, vulgarnim izrazima, psovkama koje odudaraju od njene suštine. Ovo smatram nepotrebnim. Jovana ne treba da se stidi svoje čistote već treba da bude ponosna što je svoju dušu sačuvala u opštem posrnuću, jer njena priroda teži harmoniji. Njen izbor nije put tame već put sunca i svetlosti.

Olivera Katarina

 

 

O AUTORU:

Vučetić Jovana, rodj. 1988. god. iz Loznice

Dg: SMP (Sine morbo psychiatrico), Specifična struktura ličnosti

Dolazi na pregled sama, uredne spoljašnjosti, neupadljivog, adekvatnog držanja i ponašanja, verbalni kontakt se uspostavlja i održava, odgovori na postavljena pitanja adekvatni. Pažnju adekvatno usmerava i održava. Bez prisustva perceptivnih obmana. Misaoni tok formalno uredan, u sadržaju bez sumanutih ideja. Kroz misaoni sadržaj provejava negativna anticipacija i periodična anksioznost reaktivne geneze vezana za realne životne situacije i događaje. Raspoloženje adekvatno, saobraženo okolnostima, sa epizodičnim subdepresivnim polarizacijama koje ne dostižu nivo kliničke depresivnosti. VND očuvani. Mnestičko-kognitivni kapaciteti primarno iznadprosečni, očuvani. U SL se evidentiraju specifični elementi sa naznakama ekscentričnosti, specifičnih interesovanja i emocionalne ekspresije, specifičnih kognitivnih obrazaca i modela ponašanja, te afektiviteta.

dr Jelena Ekmeščić, psihijatar


CIP – Каталогизација у публикацији – Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-31

ВУЧЕТИЋ, Јована, 1988-∞
Koza / Jovana Vučetić. – Loznica : J. Vučetić, 2016 (Loznica :
Tradicija). – 225 str. ; 21 cm
Recenzija / Olivera Katarina. – O autoru: str. 224.

ISBN 978-86-920245-0-4

COBISS.SR-ID 225998092